O DUŠI I TELU II

003a

„Svrha života je da se od njega pravi psiha…“ DŽejms Hilman „Re-vizija psihologije“, Mali vrt, Beograd 2014.

Ovakav oblik priroda nije u stanju proizvesti nasumično ni za milijardu godina! Ovi „buzdovani“ neće jednostavno pasti sa drveta i rasporediti se u obliku trougla. Reč je ovde o neobaveznoj lokalnoj koincidenciji koju je priredio čovek. Nikava slepa prirodna sila nije združila i složila ovo. Ideja jednakostraničnog trougla nema nikakve veze sa upotrebljenim predmetima jer sasvim lako možemo presložiti predmete u oblik kvadrata, itd.

U nemotivisane predmete se preselilo „nešto“, preselila se ideja? Ili je ideja i dalje u našoj glavi?

Zamislite da od zlata izlijete slovo „A“ jer se npr. zovete Aleksandar, pa to slovo okačite na lanac i nosite oko vrata sledećih dvadeset ili trideset godina.

Vezaćete se vremenom za tu svoju „amajliju“, to je neminovno. Izgradićete emocionalnu zavisnost, pa ćete čak verovati da vam donosi sreću, itd.

Ali jednog dana uzmete svoju amaljliju, stavite je u peć i izlijete slobo „B“. (Sada nije bitan razlog, takođe, pretpostavka je da posedujete odgovarajuću peć i pribor za livenje.) Slovo „A“ je nestalo ostavivši samo sećanja u vašoj glavi (psihi). Da li je promenjena priroda atoma zlata? Nije. Slovo „A“, zajedno sa uspomenama  prebiva još samo u vašoj glavi. Ali vi ne odustajete, počeli ste da tvrdite da duh slova „A“ prebiva sada na neki neodređeni način u slovu „B“. Duh slova „A“ preselio se u predmet u obliku slova „B“.

Na identičan način ljudi uzimaju kamen pa klešu oblik kojem se zatim klanjaju – jer su kamenu dali oblik omiljenog sveca, npr. Ponovo je na delu ideja o „preseljenju“. Nešto je „ušlo“ u kamen. Posmatramo i ljubimo neku dragu fotografiju verujući da je u njoj preostalo „nešto“, ili to radimo sa predmetima.

Kada čujemo reč „lopta“ znamo njeno značenje, znamo šta označava. Možemo videti i dodirnuti predmet, možemo pogledati tehnologiju proizvodnje tog predmeta, itd. Možemo posetiti proizvodni pogon u kojem se proizvode lopte. Kada čujemo reč  „duša“ šta stoji  iza nje? Reći ćemo da je to poslednji neuništivi i nematerijalni ostatak ljudskog bića. Kada čovek umre i istruli, ili bude spaljen, ostaje duša. Ali ako duša nema nijedan predmetni/materijalni kvalitet (a nema pošto nije do sada detektovana ili posmatrana) tada ne stoji ni poslednja reč „ostaje“ jer reč ostaje pretpostavlja „ostatak“, itd., dakle, nešto materijalno. Nalazimo se dakle u kontradikciji, tj. nismo u stanju izaći iz jezičkih protivrečnosti/nedoumica.

Radeći na patentu „inercijalnog pogona“ doživeo sam na vlastitoj koži otpor koji pruža materija. Materija traži da se ispoštiju svi njeni zakoni. U  glavi vidim kako se aparatura obrće, kako se kreće, itd. Ali kada sam pokušao da napravim stvarni model kao da sam udario u zid. Morao sam svaki i najmanji delić dovesti u optimalno stanje i meru, dužina, težina, brzina rotora, snaga motora, itd., itd, sve je moralo da se „uštima“ da bi „ideja proradila“, da bi se napravio model koji radi. Materija se tvrdoglavo opire, neće da popusti, radi na samo jedan mogući način. Sa druge strane, npr. u književnosti, pišemo priču, bajku, stvaramo lik heroja, zamišljamo, maštamo, itd., ali kaže Jung kako u stvari stvaramo jedan arhetipski lik, kako se naša imiganicija „vrti“ oko gotovog obrasca koji je nastao ko zna kad na početku istorije ljudi. To je po meni ista situacija. U slučaju materije imamo efikasnost (kao meru) dok u drugom imamo vrednost (kao meru pogođene univerzalnosti, pogođenog arhetipa). Konačno, oba slučaja se mogu obuhvatiti tvrdnjom da samo ono što vredi proizvodi efekte (aparatura radi ili priča pogađa, dira nas,  izaziva emocije), i obratno, da samo stvarni efekti vrede.

Šta nas se tiču kvarkovi, strune, veliki prasak, višedimezioni prostori, itd. Bez obzira šta sada znamo o svetu i Kosmosu naš ljudski život se dešava na drugim dimenzijama, ljudski život zna za volju i slobodu (ropstvo), ljudi se love i ubijaju kao zveri, ljudi su, konačno, slobodni da oduzmu sebi život, itd. Duša je navodno nematerijalna. Bog kao stvoritelj tog istog Kosmosa prebiva još „dalje“ (ponovo neadekvatno preostorno određenje). Dakle, sve je to više nego jezivo! Dakle, šta raditi?

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.