EX CAPITE

 

 

 

Seo sam da pišem,
olovka je tu i papir beli, divota!

Šta ste mislili vi dok ste klali?
Šta ste mislili vi dok ste ubijali?
Kantov kalfa, lepše: posinak drevni,
„Du kannst, denn du sollest!“,
ponavljam u ovoj besanoj noći.

Evo Carstva, evo Slobode!

Posle još jednog rata pružićemo ruke,
dlanove mokre od treme,
dečica će pisati školske sastave,
a umetnici će pasti u zagrljaj,
jer, eto, šta ima umetnost
sa ratom, sa ljudskom bedom,
bradama našim i barbarima!

Zamislite pozornicu dovoljno veliku
da ima mesta za sve,
ali jednog momenta nacrtaćemo kvadrat
u koji treba da postavimo najvrednije!
Šta je vrednost? Koji su kriterijumi?
Da li pita neko zašto smo nacrtali kvadrat?
Ko je nacrtao kvadrat? Ko je bio prvi?
Zašto biser nije u svakoj školjci?
Zar nismo u stanju smisliti ništa
osim isplativosti i radnog vremena?…

Zašto pevač sada podiže glas?

Iza emocije se obrću zupčanici Univerzuma?!

Tim morem još niko nije plovio!

Od originalne misli živim barem nedelju dana!

Strašno je ako niko ne sluša,
ako ne sluša neko Više biće,
ako, jadni, samo jedni druge zabavljamo,
ako niko ne sluša…