UNIVERZALNI INTERPRETATOR

Od stvarnosti ka fotografiji. Sada ćemo učiniti suprotno: Krenimo od fotografije ka stvarnosti!

Zašto je svetlost presudno važna? Pomoću zvuka možemo stvoriti sliku okruženja (sonar), ili odrediti o kojoj vrsti materijala se radi (npr. ultrazvučni aparati u tehnici i medicini), ali zvuk se prostire suviše sporo, a što je najvažnije, zvuku je potrebna sredina kroz koju bi se prenosio. Da nemamao oči nego samo uši, kao npr. slepi miš, nikada ne bismo shvatili da se nalazimo na planeti, nikada ne bismo saznali za planete i zvezde, noćno nebo…

Svetlost je dovoljno brza i osetljiva da se odražava  i od meseca i od atoma. Osvetlimo li fotoćeliju na njenim izvodima detektovaćemo električni napon. Svetlost udara u elektron, ona reaguje sa materijalom poput čestice (Ajnštajnov fotoelektrični efekat), ali se i reemituje kao svetlost određene talasne dužine (Kvantni zakoni zračenja), itd. Od svetlosti se ne može ništa sakriti, svetlost je kvant, energija, svetlost sve otkriva, svetlost osvetljava…

Jedna svetla tačka na ekranu, jedan piksel, zahteva za svoju definiciju i proizvodnju, jedan bit. Ako je piksel siv tada nam treba jedan bajt (8 bita, pa imamo nijanse sive od 0 do 255), dok je za fotografiju u boji, za jedan piksel u boji, potrebno tri bajta (po jedan bajt za crvenu, zelenu i plavu, takozvani RGB).

Svetlost stvorena električnim impulson na ekranu nije se odbila od ničeg materijlnog, nije reagovala sa ničin stvarnim – ali ta svetlost nosi svu mudrost Univerzuma!

Pogledajmo sada binarnu sličicu od 3 x 3 piksela. Sa 1 smo označili belu tačku dok je sa 0 označena crna tačka (piksel). Ako sa 9 bitova definišemo sličicu tada postoji 2 na 9 mogućih sličica, tj. 512 mogućih varijacija sa ponavljanjem klase 9 od 2 elementa:

Ovim postupakom će Automat proizvesti ceo repertoar fotografija u definisanim uslovima. Postupak sa druge strane nije misteriozan jer se radi o prostim prepravkama/izmenama, tj. samo je pitanje da li će biti 1 ili 0 u definisanoj dužini bitova/odluka.  Za veću fotografiju, za fotografiju sa više piksela, potrebno je samo dovoljno kompleksan sistem. Razmotrimo sada to pitanje. Uzećemo kao primer nešto veću sličicu veličine 3 puta 5 piksela. Imamo, dakle, ukupno 15 piksela. Sa 1 ćemo označiti belu tačku a sa 0 ćemo označiti crnu tačku. Pošto imamo 15 piksela imamo ukupno 2 na 15, tj. 32768 mogućih konfiguravija/slika.

U slučaju sličice slova A imamo 15-bitnu reč (ako piksele/bitove prepišeno s leva na desno od gore prema dole): 101/010/000/010/010, dok u slučaju slova B imamo reč: 000/010/000/010/000. Na slici dole vidimo kompletan prikaz kao i proračun mesta konfiguracija slova A i slova B u skupu svih mogućih konfiguracija (od prve 000/000/000/000/000 do poslednje 111/111/111/111/111).

Sada slede dve sličice iste veličine 30 puta 40 piksela, ukupno svaka po 1200 piksela. U ovom slučaju moguće je 2 na 1200 konfiguracija, tj. fantastičnih 1,721 puta 10 na 361 različitih sličica! Međutim, tako i treba da bude, da smo dobili mali broj čitava ideja bi sadržavala grešku, ili bi bila rezultat pogrešnog razmišljanja. Za sliku veličine 100 puta 100 piksela imali bismo već nemogućih 2 na 10000 konfiguracija!

Bitno je ovde shvatiti da je slika manastira jedna određena prepravka bele/prazne (ili crne) fotografije. Portret je isto tako neka prepravka iz skupa 2 na 1200 mogućih konfiguracija, itd., konačno, možemo reći i da je portret sasvim određena prepravka konfiguracije, tj. sličice manastira, i obrnuto.

Nije važno što trenutno ne raspolažemo sa mašinom dovoljno moćnom i dovoljno brzom da procesuira veće i bolje fotografije – bitno je shvatiti da prošlost, raznolikost/nesagledivost sadašnjeg trenutka, kao i budućnost, ne igraju nikakvu ulogu, bitno je shvatiti da nam je dostupan svaki i najmanji kutak Kosmosa, dostupna nam je fotografija bilo čega i bilo koga bez obzira na udaljenost u prostoru i vremenu! (Ontologija.) Prošlost i budućnost nisu suštinski nedostupni ili pokriveni nego su nedostupni u onoj meri u kojoj je mašina u mogućnosti da se nosi sa velikim brojevima (velikim bazama podataka).

Budućnost dolazi, ona se još nije dogodila – međutim, moguće ju je videti!

Radimo li si manjim (grubljim) fotografijama dostupan nam je deo stvarnosti, tj. prizori i objekti onakvi kakvi su u dužem vremenskom periodu, kao što sa matricom 3 puta 5 nismo u stanju da generišemo sva slova i brojeve (za to nam treba matrica 8 puta 8 piksela/znakova).

Sve što operiše sa velikim brojevima/događajima (iako nije mašina) kao što su dejstva vetra i vode kao erozija (zemlja menja svoj oblik/izgled), zatim veliki broj ćelija u organizmu (kao rast/razvoj ili zdravlje/bolest), ili 100 milijardi nervnih ćelija (kada se u sanjanju generišu scene i događaji koji su paradoksalni i nemogući sa stanovišta svakidašnjeg iskustva), ili veliki broj ljudi zaokupljen istim događajima/idejama – sve su to slučajevi kada se događaju prepravke ili uvidi koji se kose sa našim predstavama o postepenosti, evoluciji, uzročnosti, itd.

Moguće je, dakle, generisati fotografiju bilo koje scene u Kosmosu!

Za foton koji postoji ili ne postoji na ovom ili onom mestu sve se već dogodilo, tj. za ovu kombinatoriku jedinica i nula određene/proizvoljne dužine nema tajni u Kosmosu!

Zamislimo gomilu Lego kockica i zamislimo da tu gomilu rasturim jednim udarcem. Sada ponovo složite gomilu i pokušajte da rasturite gomilu na isti način. Da li ćete dobiti isti rezultat? Ne. Poenta je u tome da položaj kockica kao i svi položaji oko nas – dakle – nose informaciju, tj. snimak su uslova svog nastanka! Da su uslovi bili za dlaku drugačiji imali bismo i drugačiji izgled sveta! (Teorija haosa.)

Informacije su svuda oko nas, informativna je svaka travka, svaki predeo/scena. Automat kao materijalan nosu u sebi informacije (kao ta i ta konstrukcija) o svom nastanku i opstanku, tj. sagrađen je na taj način da su se njegovi delovi/sirovine opirali tom građenju, tj. sagrađen je na jedini mogući način. Konačno, on funkcioniše na taj jedini mogući način i u tom smislu u fundamentalnoj je vezi sa okruženjem/materijom/sirovinom, jer i ta materija/sirovina funkcioniše/postoji/opstoji na jedan jedini mogući način. Ne postoji u tom smislu neka specifična granica između Automata i njegovog okruženja na tom nivou konstrukcije/funkcionisanja.

Univerzalni Interpretator daje nam na uvid i rukovanje snove, maštanje i stvarnost jednako uverljivo – zapravo svo tvoje jednako i jednovrsno, bez suštinske razlike.