BUĐENJE 6

18

(KAMERA OPSCURA 2)

 

Kad tražiš od nekog pomoć

A u stvari si ti njemu pomoć!

Braćo i sestre, poštovanje,

Dobro veče želim!

Tražio sam pomoć, tačno tako,

To je zaista nešto novo!

Ali, sve je shvaćeno naopačke!

Ili je samo izgledalo naopačke!

Veče: vozim bicikl,

Nebo je čudno blago rečeno,

Električar na banderi prebira žice,

Opale jabuke u travi pod jabukom,

Ljudi se dovikuju na ulici,

Kao labudovi koji preleću nebom…

Čovek ima osećaj,

Ovaj čovek koji vozi bicikl,

Da je na planeti koja rotira,

Na planeti koja je toliko zaposlena,

Toliko užurbana, zaposlena…

Slika je naslikana i uramljena!

Hvala Bogu!

Posmatrač: „Kao da je živa!“

Ili: „Kako je lep ovaj predeo!“

Ili: „Boje nisu realne!“,

„Oblici su deformisani…“

Smarači neizrečeni!

Zvuči prazno i jadno

(Jer je osmišljavanje niza nesporazuma,

Osmišljavanje niza nesreća…)

Svaka zamerka ovoj slici!

Posmatram je već dugo:

S jedne strane ovo a sa druge strane ono,

Ili: prvo ovo a zatim (drugo) ono,

Ili: to je ovo, a što se tiče onog…

Ali u prirodi ne postoje strane i redosledi!

Sve se dešava odjednom!

Jezik sa svojim pravilima

Dodaje svetu, slici,

Svoju logiku –

Pa zajedno kao pesma,

Kao misao,

Kao da su…

Kao da su…

Sloboda koja ničemu ne služi,

Sloboda radi slobode,

Čista sloboda,

Bez senke prinude,

Bez senke predmeta,

Sloboda:  prazna, čista, nepokretna,

Sloboda koja je zaboravila šta je,

I od čega je bežala!

Kao što rekoh, tražio sam pomoć,

Sve ovo je bilo previše za mene.

Čovek ima osećaj

Da je protegao raširio

Svoja duhovna krila.

Treba da se baci u ambis,

Treba da leti svoj prvi let!