Prirodan je nered, gomila knjiga, razbacan alat u radionici, nered na stolu, pa i nered u državi. Nered je glavna karakteristika na nivou statističkih pojava. Da bi se red i poredak postigao i odražavao potrebno je ulagati rad, potrebno je trošiti energiju. Da bi se red održavao, od slučaja neke gomile stvari pa sve do države, potrebno je ulagati rad, tj. trošiti energiju. A odakle uzimamo tu energiju? Pa, tu potrebnu energiju uzećemo sa nekog drugog mesta, uzmemo je od drugih ljudi, tj. eksploatisaćemo druge ljude, ili eksploatišemo u krajnjoj liniji zemaljske resurse. Od visoko uređenih ugljovodonika mi dobijamo energiju i ugljen dioksid – i time ponovo i dodatno povećavamo haos, povećavamo nered na planeti. Konačno, mnogi se pozivaju na poredak, dobro, lepo, itd., kao one vrednosti koje su nasuprot prezentovanom materijalizmu i energetici – ali to je zamka, to samo tako izgleda. Kao što lepota cveta nije namenjena čoveku nego oprašivačima, i sa čovekom nema nikve veze – tako uopšte i lepo, i ideja o lepom, postoje kao grozne zamke „duha“ materije (njene ništavne suštine) – da bi ona što pre došla u stanje totalne energetske smrti, razgradnje, da bi došla do MIRA! Dakle, ljudi zalažući se za lepo, za lepe stvari, lepo lice, lepe gradove, lepu prirodu, lepo ovo-lepo ono, zapravo ubrzano troše resurse, tj. zalažući se za lepo pre će dospeti do haosa i smrti.

Advertisements