Kada zagrejemo nekoliko komadića olova oni će se rastopiti, preći će u tečno stanje. Prestajemo sa grejanjem i u pogodnom trenutku (taj „trenutak” istražuju nauke kao fizika i hemija da bi utvrdili osobine olova kao što su tačka topljenja/očvšćavanja, tvrdoća, specifična težina, itd.) utiskujemo u olovo slovo „A“. Ako ponovo zagrejemo olovo nestaće crtež/gravura a olovo će ponovo poprimiti glatku formu tečnosti.

Gravura je nastala i nestala. Ništa nije menjano u prirodi olova, slovo „A“ se pojavilo u materijalnom vidu, i ponovo nestalo netragom. Ostalo je samo kao sećanje u našoj memoriji.

Tako nastaje i postoji naš ljudski svet, svet ljudskih stvari. Celokupni svet ljudskih stvari, zajedno sa istorijom ljudi, samo je utisnuta gravura u nemotivisanu materiju. Do danas nije pronađen ni jedan dokaz da ljudski rod/civilizacija mora postojati. Zbog odluka ljudi (dobro i zlo) kroz istoriju nije se ni jednom pobunila materija a ni božanstvo.

Mi sami ispunjavamo i osmišljavasmo svoje dane. Sve što smo do sada smislili naše su misli, naši mitovi, naše fantazije.

Materija se uvek pojavljuje u negativnoj konotaciji, naime, pojavljuje se kao ograničenje (npr. nemoguće je sazidati višu zgradu sa tim i tim materijalom, nemoguće je napraviti bolji motor sa unutrašnjim sagorevanjem od tog i tog materijala, itd.).

U svetlu ovih uvida postojanje i smisao umetnosti je potpuno jasno. Bezgranična mašta, bezgranična sloboda, novi svetovi, umetnički svetovi…

008B

Na fotografije se jasno vidi razlika između prirodnog i ljudskog (po Platonu: materije i ideje, ali samo u smislu da se ideje ne mogu čulima opaziti i da su večne/nepromenjive, itd., nikako da su uzori ili paradigme stvari, itd.). Od prirodnih objekata (nađenih objekata) složili smo oblik kvadrata. Pretpostavimo da smo posmatrali Sunce i primetili njegov „okruglasti oblik“. Nacrtali smo kružnicu u pesku i shvatili da kružnica poseduje centar. Povukli smo dve linije (apstrahovane iz linije horizonta npr.) kroz centar i dobili smo četiri tačke na kružnici. Spojivši tačke ugledali smo oblik pravougaonika. Još samo jedan korak je potreban da dobijemo četiri jednake stranice i geometrijsku figuru kvadrata.

slika33

Ta figura kvadrata se asocira kada gledamo gornju fotografiju. Prirodni objekti se slažu i rasturaju, propadaju, ali ideja je trajna i neuništiva. Zapravo ona nema kime da druguje osim sa istim takvim idejama. Prirodni svet iz kojeg smo apstrahovali forme nema zapravo nikakve veze sa tim formama, tj. potpuno su neuporedivi i zamenjivi. Ideju kvadrata možemo napraviti (evocirati) bilo kakvim predmetima, knjigama, atomima, automobilima, itd., nacrtati na papiru, na pesku, itd., napraviti od metala, kamena, itd. Gde postoji ideja kvadrata? Postoje samo u našoj memoriji. Kao sećanje demonstracije/situacije koju smo ukratko prepričali. Apstrakcija, obrisi, skica, šema.

Na nekom atomskom ili subatomskom nivou postoje oblici koji su kvadratni ali ta „kvadratnost“ jeste posledica delovanja sila – dok je oblik kvadrata koji smo formirali na fotografiji proizvod slobodnog ljudskog delovanja. Ta koincidencija je neobavezna, nezasnovana, zapravo ničim ograničena, slobodna. Čovek je složio te objekte po slobodnoj volji a ne pod delovanjem slepih prirodnih sila/zakona.

kristalne-resetke-l-6-638

Od najranijih perioda istorije ljudi se napinju da utemelje svoju egzistenciju i svoju sudbinu u poretku prirodnih stvari, u poretku Kosmosa. Astrologija je dobar primer tih napora. Od Aristotela postoji kvalifikacija „ljudskih stvari“ kao oponašanje/podražavanje (mimesis) prirodnih stvari – ali pogledajte požljivije te ljudske stvari ili bacite pogled na savremene gradove. Nema u tim formama nikavog oponašanja, nikakvog prirodnog ekvivalenta. Zapravo, ako čovek želi da oponaša neki prirodni objekat, ako želi da podigne oblakoder u nekom prirodnom obliku tada je to rezultat volje a ne sile, tada je to stvar slobode a ne nužnosti. Pogledajte svoj mobilni telefon. Da li njegov oblik asocira u vama bili koji prirodni objakat, bilo šta u poznatom Kosmosu? Najveći broj ljudskih stvari je negde na pola puta: prirodni oblik i sloboda koliko se može dobiti iz upotrebljenog materijala.

Čovek kao prirodno i materijalno biće, naravno, poseduje niz osobina koje su zajedničke prirodi, Kosmosu – ali ljudske stvari, ljudski svet, razlozi i svrhe padaju potpuno izvan materijalnog sveta. Materija je potpuno ravnodušna na postojanje čoveka. Hoće li čovek postojati ili nestati to se ne tiče materije. Sa druge strane, pogledavši samo letimično ljudsku istoriju videćemo da se na besmislenu i užasnu patnju ljudi nije osvrnulo nikakvo božansvo. Dok su ljudi goreli u nacističkim pećima nisu se otvorila nebesa, itd., itd.

Ne postoji nikakva nužnost u postojanju murala na zgradi u kojoj živim, nema nikakve kosmičke potrebe za mojim fotografijama, oblik stvari je prilagođen mojim šakama, visini, itd., boja okvira mojih naočara je potpuno irelevantna, ničim se ne može opravdati. Ono malo tradicije, zabluda, ubeđenja, praznoverja i običaja – jeste jedino merilo i usmerenje (plava boja za dečake i roze za devojčice, npr.).

Tradicija jeste jedino ograničenje i usmerenje kulture (u najširem smislu shvaćene). Drugo usmerenje daje biologija (evolucioni ciljevi i smisao).

Advertisements