20

(KAMERA OPSKURA)

 

Ovaj zapis počinje zvukom

Koji se ne može zabeležiti na papir,

Ali vi zamislite kako nazdravljam,

Kako se čašice sudaraju: Živeli! Živeli!

Čuđenje, udivljenost, potresenost,

Izvori svekolike Filozofije!

Zavaljen u nebrigu, nehaj,

Digao sam poklopac sa šerpe,

Opovrgao basne,

Izbacio trunje iz džepa,

Počešao se ispod brade.

Brzo listam knjigu,

Strana 51., dakako da je 51!,

Pokazujem stranicu na sve strane,

Ali niko ne gleda…Fridrih!

Fridriče, prijatelju dragi,

Sipaćemo još jednu,

U ime vertikale,

U ime testa koje kipi na šporetu,

U ime dve germanske tačke

Na imenu našeg druga…

Koji spava…mrtav pijan…

Tačno je i jedno i drugo!

Kamera opskura je naša kuća!,

A to što svet vidimo naopačke

Nije naš problem! Zar nije tako?!

Mi zapravo lepo i obično živimo!

Jedna glupost neće prevagnuti

Tas ljudskih gluposti…

Čekaj, čekaj, šta je na drugom…

Vidim, Fridriče dragi,

Nokti su ti ponovo krvavi!

Nisi valjda kopao iz groba?!

Zagrljaj i tapšanje po leđima:

Gde si stari? Šta ima stari?

Evo mrvim…Evo učim da vozim…

Zar ti nisi umro onomad?,

Pre dve-stotine.godina?

Pitam, začuđen, kao da ne znam…

Ah, to ko je živ a ko je mrtav

Jeste sporedno, hronologija,

To je samo pitanje vremena,

To nije suština konverzacije!

Govori mi policajac, priča Friidrih,

Kada sam zaustavljen na granici:

Vaš pasoš ima čudne brojeve,

Ali kompjuter ćuti, čudno.

Zašto se osećate toliko na cimet?

Ili je to ipak katran?

Mastika?

Znaš prilično sam nezgodan u negaciji…

Dosta sa ludostima!, dreknem,

Tako da se kuja ugrizla za jezik

I podvukla rep preventivno…

Sve ću da vas prodam

Skupljaču sekundarnih sirovina!

Ooo, ovo još nismo čuli!

Ko je sad došao?

Poljubio sam Alkionu tri puta u levo oko,

Dva puta povukao za levo uvo –

O, nimfo koja brodiš,

Oca svog, Atlasa, zamoli lepo

Da spusti načas nebesa…

Lud si, stvarno, smeje se žena…

Vidim da su nebesa već sišla…

Šta će ti on, čudi se Fridrih…

Vidi! Došao nam je Fridrih!

Samo se vi zabavljajte momci,

došla sam da ti kažem

da imam zakazano kod frizera…

Vidim i da paziš na ručak…

Dobra ti je rakija ove godine…

Znaš, Fridriče, ručak, rakija, trice i kučine,

Nisi mi još ništa rekao…Pukotina!

Pukotina?

Obećao si mi pukotinu na Svetskoj zgradi!

Sad već vičem!

Levo-desno,

Muško-žensko,

Electron-pozitron,

Materija-antimaterija…

Ali negde se simetrija narušava –

I tu je Pukotina!

Obećao si da ćeć mi pokazati!

Nema pukotine, nema, muca Fridrih,

Nema, zaista nema..

Nećeš da pokažeš, eto, to je!

–   –  –  –   –

Advertisements