(DOBRO I ZLO)

 

Fridrih je sedeo levo od mene.

Video sam mu lepo bledi profil.

Juče sam mu poslao pismo.

On mene još ne poznaje.

 

Da li je to u jezičkom ogledalu stvarnost naprsla,

ili je čak probijena?

 

Treba ustati.

Ustati.

Tako je.

Videti.

Uveriti se.

Lebdim.

 

Ispio sam ono što je preostalo u čaši,

Ugasio cigaretu –

Pa kroz hodnik izbio na ulicu –

U svet koji sa onim pređašnjim nema nikakve veze.

 

Mnogi pevaju o prijateljstvu i ljubavi –

ali trebali bismo otići dalje,

izmisliti nešto treće,

pa i ćetvrto,

a ne samo opisivati/izmišljati

ljubavne zaplete i rasplete,

kao i vrednosti prijateljstva.

 

Postoji samo dobro, zar ne?!

Zlo je odsustvo – –

 

Međutim, muči me to „odsustvo“.

To ipak znači prazno mesto.

Pitanje je ipak šta stoji,

ili šta može stajati,

na upražnjenom mestu?

Pored toliko toga što promiče

ovaj svet drhti pod našim rukama!

 

Oblaci su se razišli, te crne kule,

od kojih je trava polegla…

 

„Ljudi očajnički žele čuda,

Moć pokreta, moć reči,

Da pršte varnice!“

 

Nisam ga slušao dalje,

jer mi je u glavi tekao razgovor

koji ćemo voditi tek za godinu dana.

Advertisements